Najbolja prirodna terapija raka debelog creva

Pravilna ishrana ključna je u lečenju i prevenciji ovog malignog oboljenja, dok napici i melemi na bazi lekovitog bilja ublažavaju tegobe i ubrzavaju oporavak

Karcinom debelog creva jedan je od najčešćih uzroka smrtnosti u svetu, a obično nastaje u donjem delu – rektumu (koji vodi do analnog otvora), mada se pojavljuje i na sredini ovog organa (kolonu), kao i na spoju sa tankim crevom (cekum).

Bolest napreduje postepeno i ispoljava se poremećajem u radu creva (proliv, zatvor), pojavom krvi i sluzi u stolici, opštom slabošću, naglim gubitkom telesne težine i anemijom. Kako se oboljenje razvija, širi se u regionalne limfne čvorove, jetru, pluća, kosti. Najčešće obolevaju ljudi stariji od 50 godina, a povećanom riziku izložene su osobe u čijoj porodici postoje slučajevi raka debelog creva, naročito ako je reč o bliskim rođacima kod kojih je bolest dijagnostikovana u mlađoj dobi.

Takođe, rizik je veći ukoliko je osoba bolovala od raka želuca, pluća, prostate, dojke, jajnika, grlića materice, ima neku hroničnu upalnu bolest debelog creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis) ili polipe. Na nastanak ove vrste kancera utiče i način ishrane (unos velike količine masti i holesterola i nedovoljno konzumiranje namirnica bogatih vlaknima), gojaznost i fizička neaktivnost.

Simptomi

Maligni tumor debelog creva najčešće se dijagnostikuje u kasnijoj fazi, jer u ranom stadijumu ne daje jasne simptome na osnovu kojih bi se moglo ustanoviti da se radi o karcinomu, što značajno smanjuje šanse za izlečenje. Znaci se javljaju kada se bolest razvije, a i tada su slični mnogim drugim poremećajima u radu organa za varenje (proliv, zatvor, krv u stolici, oskudnije stolice nego što je uobičajeno, česti bolovi u stomaku, nadutost, grčevi, povraćanje bez konkretnog razloga, gubitak telesne težine, umor, malaksalost, te anemija kao posledica skrivenog krvarenja koje ne menja boju stolice). Međutim, svi ovi simptomi mogu se javiti kao posledica drugih bolesti i stanja (Kronova bolest, hemoroidi, infekcije…), malignih ili benignih, pa je veoma važno obratiti se lekaru koji će bolesnika uputiti na detaljnije analize.

Kako se dijagnostikuje?

Rak debelog creva može se dijagnostikovati u ranom stadijumu pomoću testa na okultno krvarenje (hemokult test) koji otkriva mikroskopske tragove krvi u stolici. Ova analiza bezbolna je i jednostavna i poželjno je da se obavlja svake druge godine nakon četrdesete. Ipak, nije potpuno pouzdana, jer se često dešava da tumor ne krvari. Kolonoskopija je najpouzdaniji metod za rano utvrđivanja promena na sluznici debelog creva i trebalo bi da bude obavezna nakon 50. godine života, a ukoliko je nalaz uredan, dobro bi bilo ponavljati je svakih pet godina, dok bi osobe sa polipima morale to da čine svake dve do tri godine.

Kolonoskopija se sastoji od uvođenja savitljive cevi sa sočivom i arcin kamerom u debelo crevo, na čijem vrhu je svetlo kojim se osvetljava “sumnjivo” područje. Lekar na ekranu dobija sliku sluznice debelog creva. Tokom pregleda mogu se uzeti uzorci tkiva za patohistološku analizu (biopsiju) ili se, u zavisnosti od njihovog položaja i veličine, odstraniti polipi. Dijagnoza zloćudnog tumora debelog creva se postavlja i pomoću irigografije (rendgensko snimanje), ultrazvučnim pregledom i CT skenerom, a magnetnom rezonancom se utvrđuje postojanje metastaza.

Lečenje

Maligni tumor na debelom crevu najčešće se leči hirurški, otklanjanjem dela na kojem se pojavilo kancerozno tkivo. U zavisnosti od faze oboljenja, kombinuje se sa hemoterapijom (ciklično davanje citostatika koji uništavaju zloćudne ćelije) i radioterapijom (zračenjem), a primenjuje se i imunoterapija – biološki tretman kojim se odbrambeni sistem organizma jača i stimuliše za borbu protiv raka. Pravilna ishrana i napici na bazi lekovitog bilja od velikog su značaja u lečenju ove bolesti.

Koje namirnice nisu preporučljive?

Namirnice koje se nikako ne preporučuju jesu masno, dimljeno i konzervirano meso, iznutrice, masni tvrdi i zreli sirevi, zreo i slan kajmak, kondezovano mleko, sve vrste svežeg hleba i testa sa kvascem, masti životinjskog porekla, majonez, biljna mast, previše slane namirnice, konzervisano povrće, indistrijska mešavina začina i instant supe, sušeno povrće, kiseli kupus i povrće iz turšije, prženi krompir, čips, konzervisano voće, voćni sokovi sa konzervansima i veštačkim zaslađivačima, alkoholni napici, gazirana pića, mineralna voda bogata natrijumom, jaka crna kafa ili ruski čaj, čokolada, kakao, bombone, marmelade i džemovi sa konzervansima, torte sa masnim nadevom, veštački zaslađivači i veštačke boje za kolače.

Šta treba jesti?

Preporučuje se konzumiranje što veće količine svežeg povrća, naročita krstašica (brokoli, kupus, karfiol) jer sadrže sulforafan, supstancu koja podstiče proizvodnju određenih enzima čije dejstvo deaktivira slobodne radikale i druge kancerogene supstance.

Na jelovniku što češće mora da se nađe i južno voće koje sadrži monoterpene, susptance za koje se veruje da preventivno deluju protiv raka tako što izbacuju kancerogene supstance iz organizma. U blagotvorne sastojke pomorandže i limuna spada limonen, supstanca koja stimuliše organizam da ubija maligne ćelije. Pečurke, kao što su šitake, maitake, reiši i agarikus sadrže polisaharide, posebno lentinan, koji jačaju imunitet, ali i protein lecitin koji napada zloćudno tkivo i sprečava njegov rast i širenje.

Antioksidansi iz koštičavog voća kvercetin i kempferol, mogu da uspore rast kancera. Maline i drugo bobičasto voće, osim što sadrže mnoštvo vitamina i minerala, obiluju i antioksidansima antocijaninima koji štite od raka. Umesto kafe treba piti zeleni i crni čaj koji zahvaljujući visokom procentu polifenola (katehini) sprečavaju deobu kancerogenih ćelija.

Recepti

* Staviti po kašiku sitno iseckanog lista i cveta hajdučice, lista i cveta kičice, korena vodopije, lista peršuna, lista rastavića, lista matičnjaka, lista breze i 2 kašike lista i cveta kantariona u 1,6 l ključale vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno 90 minuta, procediti i zasladiti medom po želji. Piti u toku dana.

* Pomešati 2 kašike sitno iseckanog lista i cveta dimnjače i kašiku vodopije, pa preliti sa 7 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji 90 minuta. Procediti i zasladiti medom. Piti po 2 dl pre doručka, ručka i večere. Svaki put u šolju staviti po kašiku polena. Dnevna doza polena treba da iznosi 20 g.

OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU..