Bez obzira na to živite li na selu ili u gradu, velike su šanse da na prvoj zelenoj površini na koju naiđete ugledate najmanje dve lekovite biljke. To najbolje govori o tome koliko su zastupljene i koliko je priroda darežljiva – neprocenjivo blago nalazi nam se nadohvat ruke. Međutim, treba brati i koristiti samo one primerke koji rastu na nezagađenom području, daleko od saobraćajnica, fabrika i svih zagađivača vazduha. Najbolje savete o tome kako se i gde sakuplja lekovito bilje, te na koji se način skladišti i čuva, dao je akademik dr Jovan Tucakov u knjizi “Lečenje biljem”.
Kad se bere lekovito bilje
1. U rano proleće ili već krajem zime beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se sakuplja čim biljka procveta. Precvetalo, oplođeno i klonulo cveće nema miris, boju i lekovitu vrednost kao ono koje se tek rascvetalo. Kad je reč o majskoj ruži, beru se potpuno razvijeni ali neotvoreni pupoljci.
2. Lišće i cele biljke treba sakupljati u trenutku kad se na njima pojavi prvi cvet. Međutim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list matičnjaka sakuplja se pre cvetanja, jer je u to vreme najmirisniji i najkrupniji. Od pelina se dobijaju dve droge: za likere i rakiju beru se biljke visoke od 15 do 20 cm, a za pripremu čajeva koriste se vrhovi grančica u cvetu kad biljka dostigne visinu oko jednog metra.
3. Plodovi i seme sakupljaju se tek kad su potpuno zreli. Međutim, i tu ima izuzetaka. Na primer, šipak ne treba brati nedozreo, dok je još tvrd, jer ima manje vitamina C i teško se suši, a samim tim se i lakše kvari.
4. Koru treba guliti u rano proleće jer je tada bogata sokom i lako se skida, a ređe u jesen, kad opadne lišće. Ljušti se samo zdrava, mlada, glatka kora, koja nije hrapava ni ispucala.
5. Korenje i druge podzemne delove treba vaditi u jesen, ređe u proleće, mada i tu ima izuzetaka. Na primer, korenje zeljastih jednogodišnjih biljaka vadi se u periodu cvetanja. Kad je reč o višegodišnjim biljkama, sakuplja se samo krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve i trule delove, očistiti ga od zemlje i drugih nečistoća, dobro oprati hladnom vodom i što pre osušiti u tankom sloju. Za to se može iskoristiti i rerna zagrejana na 70°C.
Koje se biljke suše na promaji, a koje na suncu
Cvet, list i nadzemni deo biljke treba sušiti na promaji i u hladovini, nikako na suncu, a taj proces treba da traje što kraće. Trave se ne smeju sušiti na gomili, već u što tanjem sloju, na hartiji ili platnu, i moraju se redovno protresati. Koren, seme, plod i kora mogu se sušiti i na suncu.
JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA LEKOVITO BILJE!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Lekovito-bilje
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
