Prevencija, pre svega nošenje kape ili marame, najbolji je način da se izbegne ovaj akutni poremećaj u mozgu. Ukoliko do njega ipak dođe, terapija koju propiše lekar može se dopuniti lekovitim napicima i ishranom bogatom kalijumom
Zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja, poslednjih godina znatno se češće javljaju sunčanica i toplotni udar, a riziku su naročito izložena deca, stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje zbog prirode posla provode mnogo vremena na suncu.
Sunčanica je, zapravo, akutni poremećaj u mozgu izazvan preteranim izlaganjem jakom sunčevom zračenju, a nastaje ako glava nije zaštićena kapom, šeširom ili maramom.
Kako nastaje sunčanica?
Čovekovo telo reguliše telesnu temperaturu znojenjem i mehanizmima u koje je uključen kardiovaskularni sistem. Za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče drastično veća količina krvi nego u normalnim uslovima, što dovodi do pojačanog lučenja znoja, dok krv rashlađuje telo i tako štiti najvažnije organe, prevashodno mozak.
U slučaju direktne izloženosti jakom suncu, temperatura u glavi znatno se povećava a telo pokušava da rashladi mozak tako što mu šalje više hladne krvi. To uzrokuje širenje krvnih sudova i naglog povećanja zapremine mozga, što izazviva poremećaj koji ponekad ima ozbiljan tok i može da se završi čak i komom.
Kako se manifestuje?
Prvi znaci sunčanice javljaju se šest do dvanaest sati nakon izlaganja suncu, a prvi simptomi su glavobolja, primetna suvoća kože i konstantan rast telesne temperature. Ponekad dolazi i do vrtoglavice, povraćanja koje ne donosi olakšanje, crvenila u licu, ošamućenosti, ukočenosti vrata, halucinacija…
Ukoliko se zanemare prve tegobe, razvijaju se i drugi simptomi, kao što su zujanje u ušima, nesvestica, ubrzan puls i otežano disanje, uz obilno znojenje zbog kojeg dolazi do gubitka minerala, naročito kalijuma i, posledično, do dehidratacije. Ako se bolest ne prepozna na vreme, zbog oticanja mozga može doći do encefalopatije. Bolest se brže razvija kod psihički nestabilnih i alkoholisanih osoba.
Sunčanica kod dece
Ukoliko je dete dobilo sunčanicu, žaliće se na glavobolju, biće malaksalo i pospano, neretko se javljaju vrtoglavica, mučnina i povraćanje, dok su stariji mališani primetno uznemireni. Dete se obilno znoji, ruke i noge su mu tople, međutim, ako se na vreme ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhtave, a temperatura povišena.
Važno je znati da su kod beba i mališana mlađeg uzrasta tegobe izraženije, ali i opasnije. Kada se simptomi jave kasnije, dete je malaksalo, zajapureno i plačljivo, ima visoku temperaturu i ne može da spava. Roditelji u ovim situacijama uglavnom misle da mališana “hvata” neki virus.
Prva pomoć
Osobu treba što pre skloniti sa sunca, najbolje u zamračenu prostoriju, staviti je u poluležeći položaj, ili na bok, raskomotiti je i rashlađivati vodom i oblogama od leda koje se stavljaju na potiljak i glavu. Neophodno je često kontrolisati telesnu temperaturu i kada se vrati u normalu, prestati sa rashlađivanjem.
Bolesniku davati što više tečnosti, prevashodno vode, a u slučaju izraženijih simptoma neophodno je pozvati Hitnu pomoć. Osobama obolelim od sunčanice savetuje se mirovanje i izbegavanje buke. Dete obolelo od sunčanice takođe treba skloniti u zamračenu i rashlađenu prostoriju, istuširati ga mlakom vodom i davati mu dosta nezaslađene tečnosti, u gutljajima. Ukoliko je temperatura visoka, neophodno je potražiti pomoć lekara.
Prevencija
Najbolja prevencija je izbegavanje jakog sunca, ali ako to zahtevaju profesija ili okolnosti, obavezno je nošenje zaštite za glavu – šešira sa širokim obodom, kapa ili marame, uzimanje veće količine tečnosti i izbegavanje kafe i alkohola. Radnicima na gradilištima i njivama savetuje se što češće kvašenje glave. Deci tokom vrelih dana treba stavljati kačket, oblačiti ih u laganu odeću i ni slučajno ih ne ostavljati na suncu.
Nadoknadite kalijum
Kalijum je elektrolit koji se intenzivno gubi znojenjem, a neophodan je za sve biohemijske procese u organizmu, naročito one koji se odvijaju u mozgu. Zato je potrebno unositi hranu bogatu ovim mineralom – krompir sa ljuskom, banana, paradajz, pomorandža, krastavci i zeleno lisnato povrće.
Rashladite se čajevima
Iako se protiv vrućine borimo hladnim napicima, verujući da će nam doneti olakšanje, dokazano je da bolji učinak imaju topli ili mlaki napici. Čaj od nane i komorača, sokovi od ceđenog grejpfruta, limete i limuna dodatno rashlađuju organizam. Izbegavajte slanu hranu So, suhomesnati proizvodi, pržena i masna hrana podstiču dehidrataciju, pa ih treba izbegavati. Nepoželjne su i ljute namirnice, poput čilija, bibera i rena, jer podstiču zagrevanje organizma i znojenje…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
