Zbog slabog dotoka kiseonika i krvi u tkiva i organe, hipotenzija može izazvati ozbiljne zdravstvene smetenje. Pojedine namirnice, ali i preparati od lekovitog bilja pomoći će u otklanjaju simptoma ovog poremećaja
Zvanična medicina pod hipotenzijom podrazumeva sistolni pritisak manji od 90 mm Hg ili dijastolni ispod 60 mm Hg, što znači da je dovoljno da samo jedna vrednost bude niža od normalne (na primer, 115/50) da bi se poremećaj označio kao nizak krvni pritisak.
Posebno je opasan nagli pad pritiska, pa tako promena od samo 20 mm Hg (pad sistolnog pritiska sa 130 na 110) može izazvati vrtoglavicu i nesvesticu, pošto mozak naglo gubi potrebnu količinu krvi, kiseonika i hranljivih materija. Zato većina lekara hroničnu hipotenziju posmatra kao medicinski problem samo ukoliko postoje simptomi koji značajno ometaju kvalitet života.
Simptomi
Kada je pritisak veoma nizak, mozak je prvi organ koji oseća posledice, jer se krv u borbi sa gravitacijom mnogo teže “penje” do glave. Zbog toga se vrtoglavica, malaksalost, gubitak koncentracije, zamagljen vid, a ponekad i nesvestica, javljaju kao tipični znaci hipotenzije. Ukoliko mozak duže ostane bez dovoljne količine kiseonika, mogu se javiti ozbiljna oštećenja.
Neki simptomi nastaju kada odbrambeni mehanizmi organizma pokušaju da povise pritisak. Tada zbog grčenja arteriola može doći do smanjenog dotoka krvi u kožu, stopala i ruke, koji postaju hladni i bledi. Takođe, usled jačeg i bržeg lupanja srca, osoba oseća pulsiranje srca ili se javlja bol u grudima.
Ako je hipotenzija izraženija i traje duže, zbog slabog dotoka kiseonika i krvi može se javiti nepravilan rad svih organa i nastupiti stanje šoka.
Dijagnoza
Cilj testiranja pacijenata jeste otkrivanje uzroka problema, što pomaže u izboru adekvatne terapije i identifikaciji eventualnih srčanih, moždanih ili nervnih oboljenja. Kao pouzdane dijagnostičke metode izdvajaju se:
– Merenje krvnog pritiska, kada se očitavaju dve vrednosti (izražene u mm Hg), od kojih prva predstavlja veću, gornju vrednost pritiska u arterijama tokom srčanih otkucaja (sistolni pritisak), dok druga niža vrednost označava pritisak u arterijama izmeren u pauzama između otkucaja (dijastolni pritisak).
– Testovi krvi koji otkrivaju eventualno smanjenje ili povećanje nivoa šećera u krvi ili manju količinu crvenih krvnih zrnaca (anemiju), odnosno stanja koja mogu isprovocirati sniženje krvnog pritiska.
– Elektrokardiogram (EKG), neinvazivni test kojim se dijagnostikuju nepravilnosti srčanog ritma, strukturalne abnormalnosti srca i problemi sa transportom krvi i kiseonika do srčanog mišića. Ovaj test može biti dopunjen nošenjem holter monitora, koji tokom 24 časa beleži srčanu aktivnost pacijenta.
– Ehokardiogram, ultrazvučno snimanje grudi, kojim se dobija detaljan prikaz srčane strukture i funkcionalnosti.
– Testovi opterećenja – pošto se neki srčani problemi mogu dijagnostikovati tek pošto se pacijent podvrgne intenzivnom opterećenju kao što su vežbe ili hodanje po pokretnoj traci.
Terapija
Nizak krvni pritisak, koji ne izaziva simptome ili ima blage manifestacije (poput vrtoglavice nakon ustajanja), ne zahteva lečenje. S druge strane, medicinska pomoć pacijentima sa intenzivnim znacima hipotenzije sprovodi se saniranjem uzroka, bilo da se radi o dehidrataciji, srčanim problemima, dijabetesu ili hipotiroidizmu. Ukoliko je nizak krvni pritisak izazvan lekovima, terapija se mora promeniti ili potpuno ukinuti.
Ako lekar ne može da otkrije uzrok hipotenzije ili pacijent ne reaguje na terapiju, cilj lečenja jeste podizanje vrednosti pritiska koliko god je to moguće i ublažavanje simptoma. U zavisnosti od uzrasta, zdravstvenog stanja i tipa dijagnostikovane hipotenzije, primenom terapije i određenih mera mogu se postići dobri rezultati.
– Pojačan unos soli: uprkos stalnim upozorenjima medicinskih stručnjaka o štetnom dejstvu natrijuma, može značajno povisiti krvni pritisak. Međutim, pošto velika količina natrijuma u organizmu može izazvati otkazivanje srčane funkcije, nikada ga ne treba uzimati na svoju ruku, već prepustiti lekaru da odredi dozvoljenu dnevnu dozu.
– Unos većih količina vode, jer tečnost povećava zapreminu krvi i sprečava dehidrataciju.
– Nošenje kompresivnih čarapa koje se obično koriste za ublažavanje bolova i otoka u slučaju proširenih vena, jer se na taj način smanjuje intenzitet slivanja krvi u donje ekstremitete.
– Uzimanje medikamenata, posebno onih za lečenje ortostatičke hipotenzije, jer se njima povećava volumen krvi i na taj način podiže pritisak. Dobar rezultat daju i lekovi koji ograničavaju širenje krvnih sudova, jer u tom slučaju krv vrši veći pritisak na zidove krvnih sudova.
Blagodeti fitoterapije
Pošto hipotenzija nastaje i kao posledica lošeg varenja (postprandijalna hipotenzija), usporene cirkulacije, zatvora ili slabijeg volumena krvi, dobri rezultati postižu se i primenom fitoterapije.
* Kurkuma (Curcuma longa) podstiče apetit i varenje, pomaže u slučaju gastrointestinalnih oboljenja i normalizuje metabolizam, što pozitivno utiče na opšte stanje organizma.
* Cimet (Cinnamoumum zeylanicum) pomaže u slučaju problema sa cirkulacijom i varenjem, stimuliše vitalne funkcije, reguliše pražnjenje creva, poboljšava varenje, ublažava abdominalni spazam i podstiče uspostavljanje dobre periferne cirkulacije, podižući krvni pritisak.
* Đumbir (Zingiber officinale) odlično se pokazao u ublažavanju stomačnih problema, proliva, grčeva, ali i glavobolje, vrtoglavice i povraćanja. Zato se preporučuje za otklanjanje simptoma hipotenzije.
* Biber (Piper nigrum) je stimulativan, energetski začin, koji uspešno eliminiše stomačne grčeve, zatvor, žgaravicu, nedostatak apetita i mučninu.
Naravno, sve ove biljke treba uzimati uz konsultaciju sa lekarom, kako ne bi došlo do eventualnih terapijskih kontraindikacija.
Foto: Thinkstock
JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA LEKOVITO BILJE!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Lekovito-bilje
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
