Iako je ovaj poremećaj u najvećem broju slučajeva posledica nekog opšteg oboljenja, što podrazumeva i odgovarajuće lečenje, prirodna terapija na bazi bezalkoholnog napitka od grožđa pomaže da se otok povuče u što kraćem roku
Slezina je žlezdani organ veličine šake, smešten duboko sa leve strane trbušne duplje, u prostoru između dijafragme, želuca i levog bubrega. Ukoliko je normalnih dimenzija (u proseku 12×8 cm), ne može se napipati, a njeno uvećanje predstavlja signal da se u organizmu odvija neki patološki proces.
U toku embrionalnog razvoja slezina je zadužena za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a kasnije postaje deponija starih, funkcionalno nesposobnih eritrocita koji se u njoj razlažu. Limfni čvorići kojima je prožet ovaj organ produkuju limfocite i monocite – krvne ćelije koje su važan deo imunološkog sistema, kao i antitela, čiji je zadatak da uništavaju uzročnike bolesti i štetne materije koje prodru u krvotok.
Uzročnici uvećanja slezine
Normalne dimenzije slezine kreću se oko 12×8 cm, a uvećanje (splenomegalija) uglavnom je simptom oboljenja koje nije direktno povezano sa ovim organom.
To su, pre svega,virusne infekcije (mononukleoza, koksaki, adenovirus…), bolesti izazvane bakterijama kao što je, na primer, upala srčanog mišića, ili parazitarna oboljenja poput toksoplazmoze.
Slezina je uvećana i u slučaju malignih oboljenja krvi (leukemija) i kancera limfnog tkiva – Hodžkinove bolesti i limfoma, te autoimunih poremećaja, najčešće reumatoidnog artritisa. Ali i ona sama može biti napadnuta zloćudnim procesom, metastazama tumora sa drugih organa ili pak karcinomom koji se formira u njenom tkivu. Na slezini se ponekad javljaju i ciste, a njene dimenzije se povećavaju i u slučaju povrede, što se mahom dešava osobama koje upražnjavaju kontaktne sportove (rukomet, fudbal…).
Simptomi
Splenomegalija, sama po sebi, retko izaziva tegobe, koje se obično javljaju u sklopu opšteg oboljenja: malaksalost, preznojavanje, gubljenje na težini, anemija, česte infekcije. Međutim, dešava se da uvećanje slezine ispolji simptome u vidu bola sa leve strane stomaka, koji se širi prema levom ramenu, ili da bolesnik nije u stanju da pojede obilniji obrok.
Dijagnoza
Uvećanje slezine može se ustanovitio pipanjem, ali najsigurnija dijagnoza uspostavlja se pomoću ultrazvuka ili ultrazvučne tomografije (CT). Pošto je splenomegalija u najvećem broju slučajeva samo simptom, neophodna su dalja ispitivanja i testovi da bi se ustanovio uzrok poremećaja.
Lečenje
Terapija splenomegalije zavisi od osnovne bolesti: ako je reč o virusima, neophodno je mirovanje i jačanje imuniteta, parazitarna infekcija zahteva primenu određenih lekova, što važi i za maligna oboljenja. Međutim, uvećanje slezine podrazumeva pravilnu ishranu – nemasne vrste mesa, krompir, karfiol, kupus, sve vrste voća, pirinač, mlečne proizvode, pre svih svih kefir i jogurt.
Neophodno je izbegavati suhomesnate proizvode, konzervisanu hranu, masno meso, prezrele sireve, jaja, spanać, krastavce, rotkvice i grašak, čokoladu, kao i sva jela koja su masna, slana i previše začinjena.
Treba imati na umu da, uz terapiju osnovnog oboljenja, oporavak slezine i povlačenje otoka umnogome podstiču i napici od voća lekovitog bilja.
Blagotvorna šira
Kada grožđe sazri, bere se, mulja i cedi pri čemu se dobija sok, šira, mošt ili mlado vino koje ne sadrži alkohol i veoma je pitko i slatko. U terapiji otečene slezine šira se pije pre doručka, ručka i večere, prvih pet dana po decilitar, drugih pet dana po deci i po, i potom pet dana po dva decilitra.
Ukoliko nije moguće nabaviti sok, može se jesti sveže grožđe po istom dnevnom rasporedu: prvih pet dana po 300 g, drugih pet po 400 g, pa pet dana po 500 g. Zimi se može jesti suvo grožđe: prvih pet dana po 100 g posle doručka, ručka i večere, drugih pet po 150 g i zatim pet dana po 200 g…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U MAGAZINU…
