Napomena: Prilikom konzumiranja zečjeg trna, potrebno je unositi dosta tečnosti, kako ne bi došlo do dehidratacije, budući da ova biljka ima snažno diuretičko dejstvo. Terapija ne sme da traje duže od dve nedelje u kontinuitetu, nakon čega je neophodno napraviti pauzu od nekoliko sedmica. Zečji trn (lat. Ononis Spinosa) potiče iz Evrope, a danas, osim po celom Starom kontinentu, rasprostranjen je i u zapadnoj Aziji, Sibiru i Severnoj Americi. Ovo je trajna biljka iz porodice mahunarki koja raste kao korov i ima dugačko i jako korenje, sa čvrstom i razgranatom stabljikom koja dostiže visinu do 50 centimetara. Gornji listovi su jednodelni, donji su sastavljeni od tri listića, dok se crveni cvetovi leptirastog oblika formiraju na trnovitim izdancima, u pazuhu listova. Zečji trn uglavnom raste uz rubove šuma, na suvim livadama, oranicama i pašnjacima.
LEKOVITA SVOJSTVA
Još su Stari Rimljani i Grci koristili koren ove biljke za pospešivanje mokrenja i uklanjanje kamenca iz bubrega, a u
spisima iz 16. veka zečji trn se pominje kao sredstvo za lečenje zubobolje.
U lekovite svrhe upotrebljava se koren, koji se sakuplja u proleće i jesen,
kao i cvet i list (beru se u vreme cvetanja). Moderna
fitoterapija primenjuje zečji trn u lečenju vodene bolesti, naročito ukoliko se tečnost nagomilava
u trbušnoj šupljini, a ova biljka provereno je sredstvo za uklanjanje kamenca i peska u bubrezima,
otklanja upalu urinarnog sistema i pospešuje izbacivanje soli iz organizma. Čaj od
korena i cvetova pomaže u slučaju gihta i hronične reume, upotrebljava
se u lečenju bolesti srca, podstiče funkcije bubrega i reguliše krvni pritisak.
Ovaj napitak odličan je i za ispiranje usta jer sprečava krvarenje i upalu desni. Spolja, zečji trn se koristi u vidu obloga za rane i rešava problem bubuljica i akni.
Foto: Instagram
