Višnje i trešnje – spas od gihta

 

Ukusni prolećni plodovi neutrališu mokraćnu kiselinu, čije povišene vrednosti u krvi dovode do ovog bolnog reumatskog oboljenja

Giht je, zapravo, poremećaj metabolizma uzrokovan trajno visokim nivoom mokraćne kiseline u krvi (hiperuratemija) i taloženjem kristala mononatrijum-urata u zglobovima i drugim delovima organizma.

Ovo je jedna od najozbiljnijih reumatskih bolesti i pogađa uglavnom muškarce nakon 40. godine života, dok kada je reč o ženskoj populaciji, od gihta pati svega 5% žena i to većinom u periodu menopauze.

Nekada su ga zvali “bolest kraljeva” jer je pogađao samo bogate ljude, pre svega zbog načina ishrane, što znači da bolest može da se prevenira ili drži pod kontrolom.

Purin – glavni “krivac”

Mokraćna kiselina nastaje kao nusprodukt metaboličke razgradnje purinskih baza i otpadnih produkata tela. Purin je amino-kiselina inače prisutna u organizmu, koja omogućava izgradnju i sintezu novih ćelija. Mokraćna kiselina se u normalnim uslovima razgrađuje u krvi i eliminiše urinom, međutim, zbog poremećenog metabolizma purina ili ako zakaže funkcija bubrega, njena koncentracija raste a to stanje se naziva hiperurikozurija.

Tada dolazi do stvaranja kristala mokraćne kiseline, nalik iglicama, koji se talože na zglobovima (naročito kolena, prstiju ruku i nogu), tkivu i bubrezima, što dovodi do pojave gihta (urični artritis). Poremećaj metabolizma purina može da bude primaran i obično je posledica genetskih oštećenja i izuzetno je redak, dok u je slučaju sekundarnog tipa izazvan raznim bolestima i stanjima.

Faktori rizika

Giht može uzrokovati ili pogoršati i neadekvatna ishrana, a razvoju bolesti doprinose gojaznost, prekomeran unos alkohola, mesa i ribe, kao i bolesti bubrega, gladovanje i pojedini lekovi koji smanjuju izlučivanje mokraćne kiseline.

Simptomi

Bolest nastaje naglo, prate je izuzetno jaki bolovi u jednom ili više zglobova, koji se najčešće javljaju noću. U najvećem broju slučajeva započinje na zglobu nožnog palca koji postaje otečen, bolan i poprima crvenu boju, što su simptomi koji podsećaju na one uzrokovane artritisom.

U pojedinim slučajevima, napad gihta prate povišena temperatura i drhtavica, a ovakvo stanje traje do dve nedelje nakon čega potpuno prolazi. Novi napad može se očekivati već u roku od godinu dana i najčešće biva zahvaćen isti zglob. Ukoliko se bolest ne leči i ne drži pod kontrolom, može poprimiti hronični oblik, kada dolazi do stvaranja takozvanih gihtnih čvorova koji deformišu i razaraju zglobove, a u većini slučajeva izazivaju i oštećenje bubrega.

Dijagnoza i lečenje

Klinička slika, uz nalaz povišene vrednosti mokraćne kiseline u krvi i/ili u urinu, obično je dovoljna za postavljanje dijagnoze. Normalne vrednosti mokraćne kiseline u telu za muškarce iznose od 182 do 403 µmol/L, a za žene od 134 do 337 µmol/L. U terapiji bolesti primenjuju se antireumatici i specifična sredstva za giht, odnosno artritis, koja smanjuju stvaranje ili pospešuju eliminaciju mokraćne kiseline. Važno je istaći da je giht bolest koja se mora držati pod kontrolom do kraja života, a pravilna ishrana ima ključnu terapijsku ulogu.

Saveti o ishrani

Pojedine namirnice podstiču upalu i dovode do neizdržljivog bola, dok nevelike promene u načinu ishrane mogu značajno popraviti kvalitet života osoba obolelih od gihta i sprečiti razvoj i pogoršanje bolesti.

* Regulisati telesnu težinu: proces mršavljenja treba da se odvija postepeno, a to znači da se ne sme gubiti više od kilograma nedeljno, jer to može uzrokovati povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi.

* Izbaciti alkohol: i male količine ove supstance smatraju se otrovom za osobe obolele od gihta jer alkohol stimuliše proizvodnju mokraćne kiseline i istovremeno otežava njenu eliminaciju iz organizma. Najopasnije je pivo.

* Izbegavati preteran unos hrane: umesto toga uzimati manje obroke na svaka tri-četiri sata.

* Ograničiti, ili potpuno izbaciti iz jelovnika namirnice bogate purinima: iznutrice (džigerica, bubrezi), sardine, kavijar, meso, mesne prerađevine.

* Izbegavati masnu hranu, naročito svinjetinu, puter, margarin i zrele sireve. Umesto toga povećati unos maslinovog i ribljeg ulja.

* Gazirane napitke i kafu potpuno izbaciti iz upotrebe i piti osam čaša vode dnevno, što će pomoći bubrezima da izluče višak kiseline.

* Hleb i peciva koja sadrže kvasac treba jesti umereno jer takođe sadrže purin. * Izbegavati hranu koja sadrži konzervanse jer kod nekih osoba pokreću artritične reakcije.

* Preporučuju se voće, povrće, jogurt, krompir, mladi sir, morska riba (osim skuše i sardine), integralne žitarice (ječam, proso, pšenica…), suvo voće, čajevi sa diuretskim dejstvom (za podsticanje mokrenja), pšenične klice, brazilski orah (zbog visokog sadržaja selena).

Biljna terapija

Lekoviti crveni plodovi Trešnje i višnje sadrže materije koje neutrališu mokraćnu kiselinu u krvi. Samo šaka ovih ukusnih plodova smanjuje intenzitet napada, a ako se redovno konzumiraju u sezoni ili zamrznute – van sezone, mogu potpuno sprečiti napade bola.

Kombuha neutrališe mokraćnu kiselinu Napitak od ove čudotvorne gljive provereni je narodni lek u slučaju mnogobrojnih bolesti. Redovno konzumiranje kombuhe neutrališe i eliminiše mokraćnu kiselinu iz organizma, i olakšava tegobe izazvane gihtom, a pomaže i u slučaju reume, bubrežnih kamenaca, artritisa…

Blagotvorno dejstvo soka od celera Oljuštiti i iscediti u sokovniku 500 g korena celera, pa dodati malo soka od limuna ili jabuke. Ovaj napitak treba popiti odmah da ne bi oksidisao. Može da se meša sa sokom od šargarepe koji takođe blagotvorno deluje u slučaju gihta.

OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…

Sandra Živanović