Ulje od lovora ublažava otok limfnih žlezda

Lovor ima jako antivirusno dejstvo, a u narodoj medicini poznat je i kako “čistač” limfnog sistema. U slučaju ovog poremećaja, pomažu i kantarion, majoran i bokvica

Limfne žlezde su male, meke, okrugle ili ovalne strukture smeštene po celom telu i imaju vrlo važnu ulogu u sprečavanju širenja infekcije. U normalnom stanju ne mogu da se napipaju, a uzroci njihovog uvećanja mogu biti brojni. Najčešće je reč o bezazlenom otoku, ali, u ređim slučajevima u pitanju može biti i ozbiljan uzrok.

Šta dovodi do poremećaja?
Limfne žlezde otiču u onim delovima tela koji su najbliži infekciji, što je jedan od načina da se detektuje i lokalizuje bolest. Brojni su uzroci koji mogu da dovedu do uvećanja limfnih žlezda, a najčešće je to reakcija na virusne i bakterijske infekcije.

Žlezde na vratu, ispod vilice i iza ušiju – njihov otok može biti znak infekcije u okolnom području (upalne promene na zubima, infekcija grla ili gornjih disajnih puteva, virusne bolesti). Većina uzročnika uglavnom su bezopasni, ali ponekad su i posledica tumora u području glave ili vrata. Povećani limfni čvorovi iza uva mogu ukazivati na infekciju u regiji temena ili pak upalu oka – konjunktivitis.
Žlezde ispod pazuha otiču kada postoji povreda ili infekcija ruke i ramena, a ređe zbog tumora dojke ili limfoma.

Limfne žlezde u preponama – uvećavaju se usled infekcija ili povreda u predelu nogu, stopala, prepona ili genitalija. Ređi uzročnici ovog otoka su tumori testisa, limfom ili melanom.

Žlezde iznad ključne kosti – otiču u slučaju infekcije ili tumora pluća, dojke, vrata ili stomaka.

Osim na pojedinačnim limfnim žlezdama, može doći do otoka i na više različitih mesta, što ukazuje na:
virusne bolesti, kao što su zauške, boginje, varičele…
mononukleozu (“bolest poljupca” izazvana Epštajn-Barovim virusom)
bakterijske infekcije (streptokokna upala grla ili Lajmska bolest koju izaziva krpelj)
reakciju na MMR vakcinu
infekciju HIV virusom
tumore, leukemiju, Hodžkinovu bolest ili non-Hodžkinov limfom
lupus (autoimuna bolest koja napada kožu, zglobove, bubrege, srce…)
tuberkulozu
sifilis (polno prenosiva bolest)
toksoplazmozu (zaraza mačijim parazitom)

Simptomi
Uvećane limfne žlezde najčešće su tvrde, bolne i osetljive na dodir što često izaziva strah. Međutim, mnogo je važnije pratiti simptome i pronaći uzrok njihovog oticanja. Potrebno je uzeti u obzir povredu ili upalu u blizini otečene žlezde, povišenu telesnu temperaturu, groznicu, gubitak telesne težine… Ukoliko je čvor tvrd, nepomičan i brzo raste, najverovatnije je reč o tumoru.

Kada se obratiti lekaru?
Limfne žlezde obično počinju da se smanjuju čim prođe infekcija, a ponekad ostaju uvećane i desetak dana nakon preležane bolesti. Ukoliko pak otok ne prolazi ni nakon dve nedelje, a čvor je nepomičan i ubrzano raste, ako se gubi na težini, javljaju se noćno znojenje i visoka temperatura, a žlezde se uvećaju bez nekog konkretnog razloga i pritom postoji problem sa gutanjem ili disanjem, potrebno je potražiti lekarsku pomoć.

Dijagnoza i lečenje
Najčešće je na osnovu simptoma, pregleda, provere veličine i teksture limfnih čvorova i analize krvne slike moguće postaviti dijagnozu, ali u pojedinim slučajevima neophodna je i dodatna dijagnostika, kao što su rendgen, CT i biopsija žlezde. S obzirom na to da su uvećane žlezde samo simptom, a ne bolest sama po sebi, najvažnije je pronaći uzrok njihovog uvećanja, a zatim uključiti i potrebnu terapiju. U slučaju bakterijskih infekcija primenjuju se antibiotici, dok protiv virusnih nije potrebna terapija, već isključivo mirovanje i jačanje imuniteta.

<