Za uspešno lečenje tumora dojke, najvažnije je blagovremeno otkrivanje bolesti. Samopregled i redovna kontrola kod lekara mogu spasti život, a ponovna pojava benignih i malignih kvržica može se sprečiti biljnim oblozima i čajevima
Promene na grudima veoma su česta pojava kod žena, naročito u drugoj polovini menstrualog ciklusa, kada su dojke osetljive na hormone jajnika – estrogen, progesteron, hormon hipofize prolaktin, pa postaju bolne na dodir i povećavaju se po obimu i gustini. Međutim, na dojkama, kao i na ostalim organima, mogu da se pojave izrasline malignog i benignog karaktera. Ukoliko tokom samopregleda primetite bilo kakvu promenu na grudima, obavezno se obratite lekaru, koji će utvrditi tip izrasline i odrediti adekvatnu terapiju.
Vrste čvorića
Ciste su šupljine u mlečnom kanalu ispunjene tečnošću koja može biti providna, mlečna, krvava ili braon boje. Ponekad se pomera i boli na pritisak, ali u dubljim slojevima, naročito kada je reč o većim grudima, nemoguće ih je napipati. Ukoliko utvrdi da se radi o cistama, lekar će proveriti da li tečnost iz njih može da se eliminiše iglom, ili mora da se odstrani hirurški. Dešava se da ova vrsta izraslina spontano nestane. Fibrocistične dojke – drugi je naziv za pojavu dobroćudnih grozdastih cista u mlečnim kanalima, najčešće pred menstruaciju. Veoma su česte i u velikom broju slučajeva ne predstavljaju rizik od pojave raka dojke. Fibroadenom je mala, dobroćudna, čvrsta tumorska masa, tvrda na dodir (gumaste strukture), ali nije bolna. Obično se može napipati prilikom samopregleda i to kao mala, glatka kuglica koja nije opasna, ali bi je trebalo pratiti, i, ako se poveća, odstraniti je. Limfne žlezde u pazušnim jamama mogu da oteknu, a u tom slučaju lekar prepisuje odgovarajuću terapiju i, po potrebi, preporučuje hiruršku intervenciju (ako su duže vreme otečene).
Kancerogeni čvorić je tvrd kao kamen, ima neravne ivice i ne boli na dodir. Lekar će, ako posumnja na kancer, uputiti ženu na sve potrebne preglede, nakon čega će predložiti adekvatno lečenje.
Dijagnostika i lečenje
Postoji nekoliko dijagnostičkih metoda kojima se utvrđuje vrsta promena na dojkama: rendgensko snimanje, ultrazvuk, CAT skener, magnetna rezonanca i mamografija. Nakon toga se pristupa lečenju, u zavisnosti od toga da li se radi o dobroćudnom ili zloćudnom čvoriću. Lekar će utvrditi da li je potrebno samo pratiti stanje izrasline, što zahteva redovne kontrole, ili je neophodno hirurško odstranjivanje obolelog dela, odnosno cele dojke.
Fitoterapija se preporučuje kao dopuna lečenja, a savetuje se i kao preventiva, kako bi se sprečilo ponovnog stvaranje izrasline.
Kako obaviti samopregled dojki?
Preporučuje se da se samopregled dojki radi dva-tri dana posle menstruacije, a nikako neposredno pred redovno mesečno krvarenje, jer tada nivo hormona dostiže svoj mesečni vrhunac, zbog čega grudi postaju veće, bolne i osetljive na dodir. Žene u menopauzi takođe bi trebalo da odrede jedan dan u mesecu za samopregled.
Prilikom tog postupka obratite pažnju na neuobičajenu razliku u veličini ili obliku dojki, izraženost vena, čvorove ili izrasline u bilo kom delu, osip na bradavicama i dojkama, iscedak, promenu položaja ili uvučene bradavice. Svaka promena i odstupanje od uobičajenog zahteva pregled stručnog lica.
