“Sve su stvari otrovne i ništa nije bez otrova, samo je doza ono što čini da neka stvar nije otrov”, govorio je još u 15. veku Paracelzus – alhemičar, lekar i astrolog, poznat i kao otac toksikologije. Stotinama godina kasnije, njegova teorija nikad nije bila čvršća: ujed zmije može biti smrtonosan, ali bi male količine njenog otrova uskoro mogle postati slamka spasa za obolele od karcinoma, potvrdili su naučnici. Smrtonosni otrov kurare, koji plemena iz amazonskih džungli koriste za podmazivanje strela, u medicini bi, ako bi se upotrebljavao u malim dozama, znatno mogao smanjiti upotrebu anestetika uoči hirurških intervencija. Isto važi i brojne prirodne darove, koji s jedne strane vode u smrt, ali ukoliko se pažljivo koriste – vraćaju u život. Predstavljamo vam samo neke od njih.
Đurđevak
Đurđevak se dugo smatrao jednim od najboljih prijatelja srčanog mišića. Štaviše, mnogi lekovi protiv srčane slabosti povezane s neurozom ili aterosklerozom sadrže upravo glikozide iz ove biljke. Pored toga, preparati na bazi đurđevka dugo su korišćeni kao lek za epilepsiju, a budući da ova biljka deluje i kao diuretik, njome se podstiče izbacivanje vode iz tela. U medicini se danas koristi za povećanje grčenja srčanog mišića – rezultat toga ogleda se u činjenici da srce pumpa više krvi a istovremeno jača, čime se staje na kraj srčanoj insuficijenciji. Međutim, đurđevak se ne sme koristiti samostalno, jer neodgovarajuće doziranje može izazvati srčani zastoj.
Pustikara
I pustikakara, poznata i kao naprstak i digitalis, može imati blagotvorno dejstvo na srce ukoliko se pažljivo koristi – važi za kardiotonik, koji jača srčani mišić i normalizuje njegov rad. Takođe deluje i kao diuretik, pa može pomoći usled nakupljanja tečnosti u telu izazvanog oslabljenim radom srca. Međutim, nisu otrovni samo listovi biljke, koji su u davna vremena korišćeni kao melemi za rane, već i cvetovi, ali i seme. Zbog toga pustikaru nipošto ne smete koristiti na svoju ruku – danas se upotrebljavaju isključivo industrijski proizvedeni lekovi koji sadrže supstance iz ove biljke, i to samo uz preporuku kardiologa.
Kukuta
Mada je čuveni filozof Sokrat njome otrovan, otac medicine Hipokrat kukutu je smatrao lekom. Uprkos tome, ova smrdljiva biljka, najotrovnija u vreme cvetanja, danas se retko koristi u medicinske svrhe, mada je neki fitoterapeuti, naročito u Rusiji, čak i sada preporučuju za lečenje brojnih, čak i najtežih oboljenja. Masti i melemi na bazi kukute, čija se otrovnost smanjuje kuvanjem, vekovima su se koristili za ublažavanje kožnih oboljenja i reumatskih tegoba. S druge strane, biljka se upotrebljavala i u formi čaja i tinktura za lečenje epilepsije i malignih oboljenja, a bila je i jedno od najboljih oruđa za smanjenje izražene seksualne želje.
OSTATAK TEKSTA NAĆI ĆETE NA STRANI 2!
Pages: 1 2
