Zahvaljujući visokom sadržaju specifičnog etarskog ulja i vitamina C, čaj od dragoljuba uništava štetne bakterije, sprečava prehladu i pomaže u slučaju oboljenja disajnih organa
Dragoljub je biljka koja vodi poreklo iz prašuma Perua a kod raste u svetlim bukovim šumama i gaji se u vrtovima kao ukrasna biljka. U narodnoj medicini koristi se od davnina.
Listovi, cvetovi i pupoljci ove biljke imaju poseban, oštar miris i ukus i mogu se koristiti kao fini aromatični začin za supe i variva, ali i za garniranje raznih jela.
Listovi (kada su celi) daju salatama ljutkasto-oštar ukus, a sitno iseckani i izmešani sa mekim sirom mogu biti ukusan namaz za sendviče. Isto tako, odličan su dodatak kajgani ili omletu.
Mlado semenje dragoljuba ima jači ukus i dodaje se tartar sosu, kao zamena za ren.
Dekorativni narandžasto-žuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog su mirisa, a sadrže sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluju antibiotski, kao i enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C. Jestivi su i dobro se slažu uz jela od pirinča, iseckani i pomešani sa maslinovim uljem. Dragoljub cveta u junu i julu ali se njegovi listovi mogu brati u martu i aprilu.