Drevni fitoterapeuti su ovu poluparazitsku biljku koristili kao lek protiv kardiovaskularnih, ali i malignih oboljenja
Zahvaljujući keltskim druidima, svet je upoznao lekovitu moć imele, a svojstva ove poluparazitske biljke potvrdila su i brojna naučna istraživanja. Njenim sluzavim bobicama se hrane ptice, najčešće drozdovi, koji ih prenose sa drveta na drvo.
Semenka se pomoću lepljivih niti pričvršćuje za koru drveta, a zatim klija i razvija se u odraslu biljku. Plod imele je otrovan, ali se u fitoterapiji koristi za spravljanje melema protiv promrzlina, dok je list neškodljiv ukoliko se koristi u terapeutskim dozama. U suprotnom, može da uzrokuje paralizu jer tada postaje jak nervni otrov i izaziva kardiovaskularni kolaps – zastoj i blokadu protoka krvi.
Štiti kardiovaskularni sistem
Drevni fitoterapeuti upotrebljavali su imelu u lečenju raka, a njeno antikancerogeno dejstvo potvrdila je i savremena nauka. Pored toga, ova biljka je pravi melem za kardiovaskularne tegobe, a naročito se preporučuje obolelima od angine pektoris i osobama koje imaju oslabljen srčani mišić ili se oporavljaju od infarkta. Imela odlično deluje i u slučaju srčanih neuroza – palpitacija (subjektivnog osećaja lupanja srca), tahikardije (ubrzanog srčanog ritma) i srčanih “probadanja” (bola u predelu srca).
