Seme ovog prelepog drveta obiluje escinom koji blagotvorno deluje u slučaju vaskularnih tegoba, dok se kora koristi za otklanjanje digestivnih tegoba, groznice i prehlade
Divlji kesten, raskošno drvo koje autohtono raste u južnim delovima Balkana, od davnina važi za pravu riznicu zdravlja. Njegovo stablo, čiji prečnik ponekad dostiže i dva metra, može da naraste do 30 m i obloženo je lekovitom korom koja se skida u jesen ili rano proleće. Cvet divljeg kestena ima kupaste cvasti duge oko 30 cm, koje se beru u maju, kao i listovi, prstasto složeni na dugačkoj dršci. Ova biljka ima karakterističan plod u vidu bodljikave, zelene čaure koja oblaže seme sjajne, smeđe boje. U septembru i oktobru odraslo stablo divljeg kestena daje oko 100 kg semena, a da bi što duže očuvalo svežinu, skladišti se u hladnijoj prostoriji zajedno sa bodljikavom ljuskom i prekriva slamom.
Blagotvorni sastojci
Listovi divljeg kestena sadrže glikozide, tanin i smolu, a seme je bogato skrobom, saponinom, uljem, belančevinama, glikozidima, taninima, vitaminima B, C, K i P, kao i gorkim materijama. Međutim, najvažniji sastojak ove biljke jeste triterpenski saponin escin koji se od davnina koristi u slučaju slabosti krvnih sudova, naročito vena i kapilara.
Lekovito dejstvo
Pupoljci i cvetovi divljeg kestena odlično su sredstvo za ublažavanje reumatskih bolova, gihta i neuralgije. Plod divljeg kestena upotrebljava se u lečenju hemoroida, uvećane prostate, proširenih vena, polipa u nosu i naprslih kapilara, dok kora ima blagotvorno dejstvo u slučaju digestivnih tegoba, groznice i prehlade, kao i raznih kožnih oboljenja. Pored toga, divlji kesten koristi se u terapiji poremećaja protoka krvi i limfe, ublažava upalu i grčeve krvnih sudova, snižava sedimentaciju krvi i poboljšava prokrvljenost bubrega.
Pages: 1 2
